Bolest je otkrivena u Bugarskoj na šljivi, između 1915. i 1918. godine. Prvi rad u kojem se opisuje pod nazivom „šarka šljive“ objavljen je 1932, takođe u Bugarskoj. U tom radu se ukazuje da bolest izaziva virus. Već sledeće godine, u Bugarskoj se pojavljuje i na kajsiji, a tridesetak godina kasnije u Mađarskoj je otkriven na breskvi i kajsiji. Do sredine osamdesetih se proširila na veliki deo Evrope, zatim je dospela do Egipta, Sirije, Kipra, Indije, SAD, Kanade, Argentine, Čilea, odnosno do svih zemalja gde se gaji koštuničavo voće.
Znaci bolesti mogu se primetiti na različitim biljnim organima; lišću, plodovima, cvetovima, semenu i granama. Oni zavise od vrste i sorte biljke domaćina, kao i od njene starosti i od tipa (soja) virusa šarke. Takođe, zavise i od spoljašnjih uslova kao što su temperatura i način i intenzitet nege voćaka. Nekad simptomi mogu biti prikriveni ili se gube tokom sazrevanja.Zaražena stabla na prvi pogled izgledaju zdrava i sa početkom vegetacije sasvim normalno se razvijaju.U proleće se na lišću uočava prstenasto šarenilo. Na pojedinim sortama šljive stvaraju se difuzne hlorotične pege i pruge ili hlorotično šarenilo, a nekim sortama i ceo list požuti. Na breskvama su nervi prosvetljeni, listovi se kovrdžaju i postaju asimetrični. Kada se simptomi mogu videti na listovima, to ne znači uvek da će se tada videti i na plodovima. Na nekim sortama listovi mogu biti veoma šareni, a na plodovima neće biti znakova zaraze ili će biti blagi. Takve sorte se ubrajaju u tolerantne. Kod onih koje to nisu, kao što su neke sorte šljive i kajsije, takođe se uočava prstenasto šarenilo i na plodovima, posebno ako je plod svetliji. Takvi plodovi su deformisani i izbrazdani.Simptomi šarke ne moraju biti vidljivi na pokožici nekih sorti kajsije, ali se na koštici uočava prstenasto šarenilo. Zaražene šljive u visokom procentu opadaju pre pune zrelosti, a one koje ostanu na stablu su neugledne i lošeg ukusa, jer se menja odnos šećera i kiselina. Takvi plodovi su smolaste, sluzaste koegzistencije i osim što su neukusni za jelo, neupotrebljivi su za preradu jer su im proizvodi (pekmez, rakija) nakiseli zbog već pomenute povećane količine kiselina i smanjenog ukupnog šećera. Virus u zavisnosti od sorte može smanjiti prinos do 30% i izazvati opadanje plodova do 40% na oko mesec dana pre berbe. Opadaju i oboleli plodovi osetljivih sorti breskvi i kajsija. Simptomi se mogu uočiti i na cvetovima. Cvetovi nekih sorti breskvi postaju bezbojni, a krunični listići prekriveni prugama.
Širi se na dva načina: zaraženim sadnim materijalom i lisnim vašima.Najznačajniju ulogu u brzom širenju PPV-a u raznim delovima sveta odigrao je zaraženi sadni materijal. Posebnu ulogu u tome imali su zaraženi izdanci koji se u velikom broju (do 100) formiraju iz koena stabla šljive. Iz tog razloga, se danas u savremenoj voćarskoj proizvodnji posebna pažnja posvećuje proizvodnji bezvirusnog sadnog materijala.Prenošenje pomoću lisnih vaši odvija se na manje udaljenosti u razmaku od najčešće 100 do 200 m od mesta izvora infekcije sokom zaraženih biljaka. Ako se vaši hrane samo i 5 minuta na zaraženom lišću, one su sposobne da odmah dalje vrše zarazu zdravih biljaka.Protiv samog virusa ne postoji efikasan lek, pa postoji potreba da se bolest dobro prouči, kako bi se obolele biljke prepoznale i uklonile iz zasada. Na taj način se onemogućava dalje širenje zaraze.S obzirom da se biljni virusi ne mogu suzbiti hemijskim preparatima, neophodne su preventivne mere, koje između ostalog podrazumevaju i proizvodnju i korišćenje certifikovanog (zdravog) ili sadnog materijala testiranog na virus šarke, izbor odgovarajuće lokacije, stvaranje i gajenje otpornih i tolerantnih sorti, suzbijanje lisnih vaši, prenosilaca virusa itd.
Osim zdravog sadnog materijala važan je i izbor sorti voćaka, koje moraju biti tolerantne, a daju visok i kvalitetan rod. Ispitivanja ukazuju da još nisu otkrivene ili stvorene potpuno otporne sorte kvalitetnih plodova. Podaci o ponašanju pojedinih sorti prema virusu šarke šljive često su kontradiktorni. Ista se opisuje i kao osetljiva i kao otporna, što zavisi od regiona u kojem se gaji i od soja virusa koji je tu dominantan.Više od trideset godina kao tolerantna sorta šljive gaji se „stenlej“. Sredinom dvadesetog veka imala je važnu
ulogu u spasavanju šljivarstva Srbije, kada je virus šarke izazvao katastrofu oštetivši ogroman broj stabala neotporne „požegače“. U Centru za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku stvoreno je više tolerantnih sorti, kao što su „čačanska rana“, „čačanska najbolja“, „čačanska lepotica“ i „valjevka“, koje se uspešno gaje ne samo u Srbiji, već i u drugim evropskim zemljama. Poslednjih godina priznate su četiri nove čačanske tolerantne sorte šljiva: „boranka“, „timočanka“, „mildora“ i „krina“. U Nemačkoj su stvorene „katinka“, „elena“ i „hanita“. U ovoj zemlji je poslednjih nekoliko godina priznata i nova serija otpornih i tolerantnih sorti kao što su „jojo“ i „top 2000“.Takođe, postoje i otporne vrste kajsija u zavisnosti od rejona u kome se gaje, na primer „stela“, „henderson“, „vikot“ i „herlajn“, ali sve komercijalno gajene sorte breskvi su manje ili više osetljive na virus šarke.
No comments:
Post a Comment