Sorte šljiva i njihove osobine

STENLEJ
Potiče iz SAD. U nastala je 1912. Sazreva u drugoj polovini avgusta i početkom septembra. Stenlej je srednje bujna sorta. Kruna je piramidalna, a ramene grane dosta retke. Nije uvek dovoljno kompatibilan sa džanarikom kao podlogom. Cveta srednje pozno. Osetljiv je prema poznim, prolećnim mrazevima. Polen nema zadovoljavajuću klijavost. Delimično je samoplodan. Relativno je otporan prema plamenjači, rđi i suši, a tolerantan prema virusu šarki. Dobri rezultati postižu se sa Stenlejem na strukturnim, umereno vlažnim,

Stenley

blago kiselim, i plodnim zemljištima. Stenlej je na sejancu džanarike na kiselim zemljištima osetljiv prema patogenim mikro organizmima. Plod je krupan (oko 36 g), ovalno-izdužen, tamno plave boje i privlačne spoljašnosti. Sporadično se javaljaju plodovi blizanci. Meso je zelenkasto- žuto, čvrsto, dosta sočno, sladunjavok ukusa i dobrog kvaliteta. Koštica je krupna i odvaja se od mesa. Prezreli plodovi lako otpadaju. Transport dobro podnosi.Vrlo rano počinje da rađa. U punoj rodnosti rađa redovno i obilno. Dohodak stenlija je pozitivan od pete godine starosti zasade. Plod stenlija može se koristiti za potrošnju u svežem stanju, za sušenje, rakiju i druge oblike prerade. Preporučuje se za gajenje zbog obilne rodnosti, krupnih i privlačnih plodova, tolerantnosti prema virusu šarki, kao i zato što je sorta kombinovanih osobina.

ČAČANSKA RANA
Nastala je 1961. godine ukrštanjem Wangenheims Fruhzwetsche i Požegače. Za sortu je priznata 1975. god. Prorodila je pete godine posle hibri dizacije. Sazreva krajem prve dekade jula. Sre dnje je bujna, polen ima

Čačanska rana

dobru klijavost. Autoinkompatibilna je. Dobro oprašivači za čačansku ranu su: čačanska lepotica i čačanska najbolja. Čačanska rana prorodi rano, i rađa dobro i redovno. Plod je krupan do vrlo krupan (36-48 g), jajast, ljubičasto-plave do plave boje. Meso je žuto-zeleno, čvrsto, dosta sočno, aromatično i slatko. Koštica se odvaja od mesa. Preporučuje se za gajenje kao vrlo rana i rodna stona šljiva, krupnih, kvalitetnih i transportabilnih plodova i zadovoljavajuće otpornosti prema bolestima.


ČAČANSKA LEPOTICA

 Nastala je 1961. godine ukrštanjem Wangenheims Fruhzwetsche i Požegače. Priznata je 1975, a zaštićena 1991. god. Prorodila je pete godine posle hibri dizacije. Sazreva krajem jula-početkom avgusta. Srednje je bujna. Polen ima dobru klijavost, delimično je samoplodna. Prorodi rano, a rađa dobro i redovno. Plod je

Čačanska lepotica

krupan (31-42 g) jajast, tamnoplave boje sa itraženim pepeljkom i vrlo privlačne spoljašnosti. Meso je zelenožuto, vrlo čvrsto, sočno, aromatično i vrlo prijatnog slatkognakiselog ukusa. Koštica se odvaja od mesa. Čačanska lepotica se preporučuje za gajenje kao stona sorta zbog pogodnog vremena sazrevanja, dobro rodnosti, krupnog i vrlo kvalitetnog ploda, dobre transportabilnosti i relativne otpornosti prema bolestima. To je veoma dobra stona šljiva u svojoj epohi sazrevanja.

ČAČANSKA NAJBOLJA

Stvorena je ukrštanjem Wangenheims Fruhzwetsche i Požegače 1961. godine. Za sortu je priznata 1975., a zaštićena 1991. godine. Prorodila je pete godine posle hibri dizacije. Sazreva sredinom avgusta, tj. nedelju dana pre stenlija. Bujna je sorta. Polen ima dobru klijavost. Autoinkompatibilna je. Dobro oprašivači za čačansku najbolju su: čačanska rana i čačanska lepotica. Plod je vrlo krupan (oko 48 g.), jajast, tamnoplave boje sa izra ženim pepeljkom i vrlo privlačne spoljašnosti. Meso je zelenkastožuto, vrlo čvrsto, dosta sočno,

Čačanska najbolja

aromati čno i vrlo ukusno. Koštica se odvaja od mesa. Plod može dugo (2-3 nedelje) da se održi na grani a da pri tom ne izgubi u kvalitetu. Čačanska najbolja preporučuje se za gajenje kao stona sorta zbog kavalitetnih i vrlo krupnih plodova, odlične transportabilnosti, ranog početka rađanja, redovne i obilne rodnosti, otpornosti prema moniliji i tolerantnosti prema plamenjači i rđi. To je odlična stona sorta šljiva i svojoj epohi sazrevanja. Šljive rađaju na jednogodisnjim granama različite dužine – na dugačkim lastarima, na kratkim rodnim granama ili na majskim kiticama. 

POŽEGAČA
Požegača ili, kako se u narodu zove, madžarka, neprikosnovena je u proizvodnji vrhunske šljivovice.   Nažalost, veoma je osetljiva na virus šarke pa joj mnogi domaćini okreću leđa.

Preduslov za njeno uspešno i rentabilno gajenje jeste masovnije gajenje bezvirusnih sadnica i dalji rad na njenoj selekciji. Samo tako ta kraljica rakija može da se revitalizuje i stane na noge.  Požegača sazreva

Požegača

krajem avgusta i početkom septembra, a na većim nadmorskim visinama zri do kraja septembra. Koristi se u svežem stanju ili suva, u konzervnoj industriji i za rakiju. Stručnjaci, međutim, tvrde da će ta stara srpska sorta šljive izumreti u narednih deset godina, jer je osetljiva na virus šarke i ima sitnije plodove koji donose manju zaradu nego nove sorte, a daju samo deset kilograma roda po stablu. Požegača ima idealan odnos šećera i kiselina, koje klonirane sorte ne mogu da postignu. Najbolja šljivovica može da se napravi samo od požegače, najkvalitetnije šljive na svetu.

Najveći broj stabala šljiva je na privatnim posedima, a više od 75 odsto roda upotrebi se za proizvodnju rakije – godišnje bude ispečeno oko 25 miliona litara sirove meke šljivovice, a 21 milion litara prepečenice.

Zavisno od toga na kakvim granama pretežno rađaju, sorte šljive se dele u tri grupe.

   

Wangenheims Fruhzwetsche

        U prvu grupu spadaju sve japanske i američke sorte koje rađaju na jakim i dugačkim jednogodišnjim granama, koje su obično mešovite   (i cvetni i lisni pupoljci). Na ovim mešovitim rodnim granama, pored ploda, obrazuju se kratke rodne grančice za sledeću godinu, ali se one ne koriste jer daju slabiji kvalitet ploda. Za dobar rod neophodno je pri rezidbi ostaviti samo dovoljan broj jednogodišnjih mešovitih rodnih grana. Da bi se obezbedio obilan i kvalitetan rod, ove sorte se moraju rezati svake godine, slično kao i breskva. Sve sitnije grane i grančice koje ne služe za rod ili zasenjuju rodne grane, uklanjaju se potpuno. 

         Drugu grupu cine sorte evropskog porekla (glavni predstavnik je “požegaca”). Rađaju pretežno na kratkom jednogodišnjem drvetu koje je izbilo iz dvogodišnjeg ili starijeg drveta. Ova grupa ima i dve podgrupe: sorte koje obrazuju rodno drvo pretežno na dvogodišnjim granama (“požegača”, “azenka”, “imperijal”, “ana spet”) i sorte koje ga obrazuju na debljim osnovnim granama (“stenlej’). Sve ostale grupe i grančice pri rezidbi se uklanjaju, što važi i za rodno drvo, ako je pregusto. 

      U trecu grupu spadaju “mirabele”, “crvenka ranka” i svi tipovi džanarike. Ove sorte se režu kao kajsija.