Haplocampa minuta
Chris
U našim šljivarskim krajevima nekih godina ova štetočina može da umanji prinos i do 50%. Odrasle šljivine ose pojavljuje se rano s proleća, upravo pred cvetanje šljive. One su crne sa žutim nogama i pipcima, a dugačke 1/2 cm.
U našim šljivarskim krajevima nekih godina ova štetočina može da umanji prinos i do 50%. Odrasle šljivine ose pojavljuje se rano s proleća, upravo pred cvetanje šljive. One su crne sa žutim nogama i pipcima, a dugačke 1/2 cm.
 |
| Sljivina osa |
Za vreme cvetanja uvlače se u
cvetove i hrane nektarom. Posle hranjenja od nekoliko dana pare se, a
ženke, ubrzo posle oplođenja počinju sa polaganjem jaja. Ženka
pomoću svoje testeraste legalice proreže čašični listić
šljivinog cveta i to pri njegovoj osnovi, napravi jamicu i u nju
položi beličasto jaje. Jedna ženka prosečno snese oko 70 jaja.
Larve se iz jaja pile posle 10 - 14 dana. One su zelenkaste ili
bledožućkaste, imaju smeđu glavu, a dugačke su jedva 2mm.
Odmah se ubušuju u mlad plod, dube hodnik i prodru do semenke, koju pojedu. Ovo im nije dovoljno, nego izlaze iz prvog napadnutog ploda kroz isti otvor kroz koji su i ušle u njega, pa pređu u drugi plod u kojem isto tako pojedu semenku. Kada plod odmakne u porastu i koštica oko semenke se stvrdne, gusenice se hrane sočnim mesom šljivinog ploda, gomilajući u hodnicima crvenkasto-kestenjast izmet. Dok ne odraste, samo jedna gusenica uništi 4-5 plodova. Posle mesec dana hranjenja odrasle gusenice napuštaju napadnute plodove, učaure se i uvlače u zemlju (5-6cm duboko). U čaurama ostaju gusenice preko celog leta, jeseni i zime, pa se tek rano u proleće preobraze u lutke, iz kojih postaju krilate šljivine ose i imaju samo jednu generaciju godišnje. Svi napadnuti i oštećeni plodovi otpadnu. Najveći broj otpadne kada su dugačke 1/2cm i na njima se može primetiti crna rupica. Na nekim se iz rupice pojavi kapljica žute smole. Napad šljivine ose uvek je jači ako je vreme u aprilu toplo i suvo, kad šljive cvetaju i u leto jer ono omogućava ženkama da pod povoljnim uslovima polože maksimalni broj jaja. Kao efikasne mere borbe pokazala su se prskanja šljive Fosfamid, Decis, Sistemin, Perfection, itd. (odmah posle otpadanja krunićnih listića).
Odmah se ubušuju u mlad plod, dube hodnik i prodru do semenke, koju pojedu. Ovo im nije dovoljno, nego izlaze iz prvog napadnutog ploda kroz isti otvor kroz koji su i ušle u njega, pa pređu u drugi plod u kojem isto tako pojedu semenku. Kada plod odmakne u porastu i koštica oko semenke se stvrdne, gusenice se hrane sočnim mesom šljivinog ploda, gomilajući u hodnicima crvenkasto-kestenjast izmet. Dok ne odraste, samo jedna gusenica uništi 4-5 plodova. Posle mesec dana hranjenja odrasle gusenice napuštaju napadnute plodove, učaure se i uvlače u zemlju (5-6cm duboko). U čaurama ostaju gusenice preko celog leta, jeseni i zime, pa se tek rano u proleće preobraze u lutke, iz kojih postaju krilate šljivine ose i imaju samo jednu generaciju godišnje. Svi napadnuti i oštećeni plodovi otpadnu. Najveći broj otpadne kada su dugačke 1/2cm i na njima se može primetiti crna rupica. Na nekim se iz rupice pojavi kapljica žute smole. Napad šljivine ose uvek je jači ako je vreme u aprilu toplo i suvo, kad šljive cvetaju i u leto jer ono omogućava ženkama da pod povoljnim uslovima polože maksimalni broj jaja. Kao efikasne mere borbe pokazala su se prskanja šljive Fosfamid, Decis, Sistemin, Perfection, itd. (odmah posle otpadanja krunićnih listića).
No comments:
Post a Comment