Početna

 Šljiva (Prunus domestica) je voćka iz porodice šljiva (prunoidae) koja naraste do 8 m, a čiji plod predstavlja voće. Plodovi se jedu sveži, ili se prerađuju u pekmez i rakiju (šljivovica). Filogenetski posmatrano, šljiva pripada istom rodu (Prunus) u koji spadaju i badem, breskva, kajsija, višnja, trešnja, lovorvišnja i džanarika, a koji kao plod imaju koštunicu.

Cvet šljive

 Rod Prunus sadrži nekoliko podrodova, među kojima je i podrod Prunus, koji se dalje deli na tri sekcije: Prunus (šljive Starog Sveta), Prunocerasus (šljive Novog Sveta) i Armeniaca (kajsije).

Iz sekcije Prunus na prostorima Balkana široko su rasprostranjene P. domestica L. domaća šljiva, P. cerasifera Ehrh.džanarika i P. spinosa L. trnjina. Smatra se da je domaća šljiva nastala hibridizacijom između trnjine i džanarike. Do danas je proizveden veliki broj sorti (kultivara) domaće šljive, preko 2000. Gaji se u čitavoj Evropi izuzev krajnjeg severa, severnoj i južnoj Africi, severozapadnoj Indiji, istočnoj Aziji, Severnoj Americi. Srbija je drugi najveći proizvođač šljive u Svetu sa godišnjom produkcijom oko 650.000 t. Najveće površine pod šljivom se u našoj zemlji nalaze u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji. 

Šljiva traži duboko rastresito i plodno zemljište za svoj uspešan razvoj. Najbolja su slabo kiselna zemljišta gde se PH kreće od 6,5-7.  Šljiva ima veće zahteve za azotom i kaliumom a nešto manje za fosforom.

Trnjine

Šljiva podnosi mrazeve i do -30 stepeni. Područja sa smanjenom relativnom vlažnošću i čestim prodorima toplih talasa u januaru ili sa čestom pojavom slane i poznih mrazeva u cvetanju nisu pogodna za gajenje šljive. Kao podloge za kalemljenje za šljivu se najviše koriste raznovrsne generativne podloge i sejanci Džanarike, zatim to mogu biti generativne podloge domaćih sorti šljiva kao što su: Crvena ranka, petrovača, metlaš, sitnica, plavara, trnošljiva itd. Najviše se kao podloga ipak koristi kao generativni sejanac (dobijena iz semena-koštice) jer se pri kalemjenju dobro prima sa šljivom, sorte okalemljene na Džanarici imaju brz rast, lep izgled i dugovečne su. Mane ove podloge su pozniji početak rađanja i slabija otpornost na mraz. Ne preporučuje se za sorte Rut geršteter i crvenu ranku koju treba kalemiti na podlogu Stenleja ili Požegače. Šljiva se može kalemiti i na vegetativnim podlogama koje se dobijaju iz izdanaka, ali se ovaj način razamnožavanja sadnica slabo primenjuje, jer su najopasnija bolest Šarka šljive može preneti putem izdanaka dok od generativnog načina ta opasnost ne postoji, jer se šarka šljive ne prenosi semenom.